Албум слика поклоњених краљу Александру завршио у Загребу (фото)

Њега је Историјском музеју Србије понудила породица из Панчева 1988. и док су сви већали, албум је завршио у једној приватној збирци у Хрватској

Загреб – Недавно је у Београд стигла несвакидашња понуда из Загреба: полузваничним каналима Србији је дојављено да један колекционар уметнина из главног града Хрватске жели да прода „штафету” краља Александра Првог. То није штафета попут оних које је добијао Јосип Броз Тито: реч је о албуму са сликама које су краљу поклањали најеминентнији уметници између 1917. и 1934. године. Неколико дела настало је 1916. године и она су у албум унесена накнадно. То су радови са ратним мотивима на којима је приказана српска војска у прелазу преко Албаније, француска флота код Крфа, савезнички ратни бродови у Напуљу…

Албум садржи 82 оригинална рада, које јавност није имала прилику да види. Осим уметника из Краљевине Србије, а потом и Краљевине Срба Хрвата и Словенаца и на крају Југославије, присутни су радови аутора из Грчке, Француске, Русије, Румуније, Чехословачке. Истичу се имена Владимира Бецића, Воје Трифуновића, Љубе Ивановића, Паје Јовановића, Уроша Предића. Између осталих ту су и дела Шарла Фукера, Пола Жуфа, Де Мареја, Маљвина, Колесникова, Ханзена, Краснова, Попескуа…

Како се штуро наводи у документу који потиче из Народног музеја у Београду, а датиран је у новембру 1988. године – на корицама се истиче монограм владара. Албум није пагиниран, димензија је 26,5 са 33 сантиметра. На првој сликаној страни представљена је застава Краљевине Србије са граном ловора испод доње ивице. На последњем илустрованом листу је налепљен цртеж капеле старог двора на Дедињу, рад Ј. Ухлика. Странице нису попуњене редом, неке су прескочене и остале празне. Примећено је и то да је исечен један лист између лепљеног акварела Уроша Предића „Благо Ласти”, који је рађен 1921, и акварела карикатуре Бете Вукановић, који је настао исте године.

Понуда из Загреба привукла је велику пажњу међу познаваоцима тематике у Београду и пут главног града Хрватске одмах су се запутили стручњаци који су желели да провере оригиналност и стање краљевог албума. Он је прегледан у једној адвокатској канцеларији у центру Загреба и посредници власника албума (он се није појавио и остаје непознат) били су крајње отворени у изношењу својих аспирација око цене коју би волели да добију. Прва сума била је 500.000 евра. На сугестију да спусте цену, па да преговори евентуално крену у добром правцу, неколико дана касније стигла је порука да је цена коригована за десет одсто и да она више неће ићи доле. Значи, последња понуда је износила 450.000 евра.

Током сусрета у Загребу, понуђачи су изнели одређене податке који су помогли да се испрати путања дела. Верује се да је оно узето са двора крајем 1944. или почетком 1945. године – у сваком случају после ослобођења престонице 20. октобра 1944. Логика води у том смеру, јер да су Немци узели албум након априла 1941, он не би завршио у Панчеву, где је лоциран 1988. године. Био је у власништву породице која је албум донела у Народни музеј на експертизу пре више од две и по деценије.

Албум је након тога продат колекционару из Загреба. Негде почетком распада Југославије у београдској штампи се појавила кратка вест са насловом „Изгубљен албум”. Како се наводи: „Албум је изгубљен вероватно заувек само због немара. Њега је Историјском музеју Србије понудила породица из Панчева и док су сви већали, албум је завршио у некој приватној збирци.”

Кроз неформалну причу, у Загребу се могло чути да је за албум био заинтересован и један Титов генерал, који је у размену нудио дела хрватских уметника. Спомиње се и један колекционар из Београда који је наводно за 16 страница из албума нудио 250.000 евра. Ту причу ипак треба узети са резервом, јер међу београдским колекционарима и трговцима та прича није позната. А верујте, сви знају све.

На питање како је продавац стигао до суме од 500.000 евра, одговор је био врло једноставан: ако су већ нудили 250.000 евра, та сума је увећана за провизије и услуге посредника. Урачуната је и инфлација и генерално раст на тржишту уметничких дела. Интересантан је детаљ да је само један посредник тражио 50.000 евра.

Стручњаци у Београду су прегледали сва дела и закључили да су сва оригинална и у добром стању. Али запело је око цене. Уметничка дела, закључили су у Београду, вреде око 75.000 евра. Та сума морала би да буде увећана за одређену суму на име историјске вредности албума. Али све заједно цена не би требало да буде виша од 100.000 евра.

– Албум је леп и интересантан, али цена по којој је понуђен је нереално висока. То нису капитална дела, радове тих аутора имамо у десетинама, па и стотинама примерака. Стално правимо изложбе, има тог материјала. Волели бисмо да албум заврши у Србији, али то по тој цени није могуће. Постоје и одређене зебње у вези с начином евентуалне реализације посла, а ту су и одређена правна питања – објаснили су познаваоци прилика на српском тржишту уметнина.

Једна од опција која је разматрана у Београду била је и да се продавцу понуде дела хрватских уметника у замену. Али с обзиром на нереалну цену, та опција је одбачена.

Још један битан детаљ у овој причи јесте порекло, односно власништво. Дело је дефинитивно отуђено без сагласности власника, а то могу бити само наследници краља Александра Првог или Република Србија. Да подсетимо, Председништво президијума Народне скупштине ФНРЈ издало је 8. марта 1947. године указ којим је одлучено: „Одузима се држављанство Федеративне Народне Републике Југославије и конфискује целокупна имовина: Петру Александра Карађорђевићу, Александру Петра Карађорђевићу, Томиславу Александра Карађорђевићу, Андреју Александра Карађорђевићу, Марији Александра Карађорђевићу, Павлу Арсена Карађорђевићу, Олги Павла Карађорђевић, Александру Павла Карађорђевићу, Николи Павла Карађорђевићу и Јелисавети Павла Карађорђевић. Спровођење ове одлуке поверава се Влади Федеративне Народне Републике Југославије.”

Дакле, са сигурношћу се може рећи да албум није правно утемељеним путем стигао у приватно власништво. Постоји хипотетичка могућност да је лично Тито поклонио албум неком од својих сарадника и миљеника, али о томе не постоји никакав траг.

Албум за сада остаје у Загребу. Ако је нека утеха, чуваће га – јер знају његову вредност. Ипак, постоји могућност да се дела изваде из албума и продају појединачно. За власника и посреднике то је добра прилика да зараде. Ту нема места емоцијама, поготово у држави у којој се својски труде да забораве наслеђе живота у заједници јужнословенских народа.